Bez obraza

Rukovodstvo JP "Srbijagas" je, bar kako prenosi "Glas Javnosti", odlučilo da sebi poveća plate za oko 70%, a zaposlenima za 20%. Tako će direktor tog preduzeća primati oko 230.000 dinara, a njegov zamenik oko 180.000 dinara mesečno. Kad sam video ovu vest prvo sam mislio da ću tako lepo da se "ispraznim", da ću ih popljuvati i šta ja znam šta, ali sad kad pišem nekako nemam volje da se raspisujem. Jednostavno mislim da je suvišno bilo šta reći o ljudima koji su u stanju da sebi daju desetostruko veću platu u odnosu na prosek i da to još pravdaju nekim očekivanjima uspeha u radu i sličnim glupostima. Suvišno je isto tako, bilo šta reći o monopolističkom položaju nekih preduzeća u ovoj zemlji, o tome da Vlada ne raguje na ovakve odluke (verovatno ministri na čelu sa premijerom nemaju vremena za ovakve "gluposti", pošto jure polsničke mandate), kao i o tome da ljudski bezobrazluk nema granicu. Prosto rečeno, nema šta da se priča u vezi sa svim ovim, treba nešto uraditi!

Bori se !!!

Ko s' Djavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju, kaže narod, a potvrdu narodne mudrosti imate na našoj političkoj sceni. Demokratska stranka je, od momenta formiranja Vlade, pokušavala da nadje neki zajednički jezik sa Demokratskom strankom Srbije, nisu ih krljali, pristali su da učestvuju u pisanju Ustava, nisu ništa uradili kad su ih svi zavrnuli za datum predsedničkih izbora i činilo se da je najgora moguća koaliciona kombinacija u kojoj bi DS i DSS pravili Vladu na pomolu. Možda bi do toga i došlo da Tadić nije predložio Djelića za premijera, a možda od svega ne bude ništa pa DS i DSS ipak oprave Vladu zajedno, ali bar smo mogli videti ko je kakav; čim je iz tadićevog tabora izašlo nešto što mu ne odgovara, Koštunica je krenuo u prljavu kampanju. Ne isključujem da je postojao dil izmedju Koštunice i Tadića o budućoj Vladi koji je Tadić kandidaturom Djelića izigrao, pa ovaj sad 'oće iz kože da iskoči, ali Bože moj, sve je to politika. Ili kako narod kaže: ko s' Djavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.

Božićne radosti

Kad sam bio mali nekako je bilo normalno da za Božić ima puno snega, da su prozori i jelke okićeni, da se jede riba, me stari vozi na sankama od rodjaka do rodjaka i da kod dede skačem po slami i još koješta mnogo lepog. Sad nit' ima snega, nit' ljudi kite jelke i prozore. Riba se doduše jede (kao i kapušćanjiki i bobaljki), ali nema ništa ni od sanki (uskoro ću ja svog malog na sanke, ako bude snega) ni od skakanja po slami. Jedini logičan zaključak je da se klima promenila nagore, da sam ja ostario i da su ljudi osiromašili. I onda mi iskoči neki lik sa TV-a i kaže "Srbija ima razloga da slavi!". Kako da ne, evo sve puca od slavlja i radosti. Da ne poveruješ kako se slavi, i to svake godine sve više i bolje. Moš' mislit'!!!
To medjutim nije sve. Uključim TV i gotovo sve stanice se furaju sa pravoslavni vernici ovo, pravoslavni vernici ono. Kao prvo, Božić koji se slavi 7. januara nije Božić pravoslavnih vernika jer ga tog dana ne slave svi pravoslavci. Šta više, manje njih slavi 7. nego 24.12. Kao drugo, 7. januara ne slave Božić samo neki pravoslavni vernici, već i pojedine druge konfesije. E, kad svi koji uredjuju vesti toga budu svesni i kad u skladu sa tim počnu uredjivati svoje male mentalne masturbacije bićemo za korak bliže Evropi. Toliko.

Lekari i priključenija

I dalje ne mogu da shvatim političare koji umesto da pričaju o rešavanju problema pričaju o eliminisanju posledice. Reč je o lekarima i malo-malo inicijativama da, dok rade, imaju status službenih lica, te da se napad na lekara tretira kao napad na policajca. U redu, razumem da ljudi neretko nasrnu na lekare ili medicinske sestre, ali zar se niko od tih likova koji predlažu da lekari budu službena lica nije zapitao zašto dolazi do napada? Ne pravdam ljude koji nasrću na medicinsko osoblje, ali ih razumem; moja supruga je u porodilištu ostala bez mobilnog, kao uzele ga sestre da ga pričuvaju i nikad ga više nije videla, 12 sati su je držali na indukciji sa povišenim pritiskom da bi je na kraju hitno porodili carski, a na otpusnoj listi je pisalo da je sve bilo u redu i da je po drugi put trudna i da se drugi put porodila, što je netačno. E sad, ovo su samo najvažniji biseri, da ne pominjemo neljubaznost i nekulturu nekih sestara koje donesu dete na podoj, pogledaju kako ga majka namešta i onda ženi koja je pre 24 časa imala carski rez i koja se jedva pomera kažu "teško ćete vi tako podojiti dete" i izadju, ili odgovore tipa "niste vi nama jedina pacijentkinja, ne mogu ja vama objašnjavati ovo ili ono". "Što se sad dereš kad se nisi derala dok si se jebala" je već stara fraza koja kao da je postala deo standardnog rečnika u porodilištima. I to su samo priče iz porodilišta, da ne pričamo o ulascima preko reda u domovima zdravlja, neljubaznost medicinskih sestara na šaterima, slanje ljudi na kojekakve potrebne i nepotrebne preglede koji se naravno plaćaju. I posle svega toga, neko se čudi kako je moguće da ljudi napadaju lekare i odlučuje da ih zaštiti!? Pa zaštitie mene od njih, pobogu, a njima obezbedite normalne uslove za rad, uvedite kontrolu koja će zavesti red u zdravstvo i eto vam rešenja. Niko neće dirati ni lekare ni sestre lekare ako rade normalno, ali dok se to ne desi džaba sve ostalo. Uostalom ako ih neko ne dovede u red, a da im status službenih lica, ima samo još više da se osile. A onda će tek da bude sranja.

Kad ti depresija udje pod kožu

Gledam ovaj blog i mislim se kako je sumoran. Kad otvoriš stranicu, ono sve u raznim nijansama braon i svive. Dobro, ima malo zelene i malo crvene, ali je uglavnom sumorno bezbojan. I onda pogledam naslov bloga i shvatim da je sajt idealan - tačno odražava svakodnevicu u Srbiji. Što je najgore, kad sam oblikovao sajt uopšte nisam o tome razmišljao, jednostavno je tako ispao. Dizastr, toliko me pritiska ova država i ljudi u njoj da više i ne razmišljam o tome, to jednostavno postalo deo mene!

Srpska Atina?! How yes no!

Ne znam za ostale gradove, ali Novu Godinu u Novom Sadu su obeležile sledeće stvari: miris baruta i alkohola i buka pirotehničkih sredstava. Znači, ja i dalje ne mogu da shvatim šta je to u ljudima što ih vuče, tera ili ne znam ni ja šta da pucaju, bacaju petarde i slično. Btw. juče sam bio toliko revoltiran petardama da sam hteo da ustanem u šest ujutru, da nabavim neke jake petarde i da idem po komšiluku i bacam iste kako bih budio ljude. ali onda ne bih bio ništa bolji od onih koji su mi popili živce, zar ne? Poražavajuće je šta ljudi mogu da ti urade. I evo, bolesnici kreću ponovo; mora da su se juče napili pa nisu stigli da ispucaju sve.

Humanost i tolerancija

Ovo će biti kratak post; srazmeran količini humanosti i tolerancije u ovdašnjem narodu. Znači, razumem da ljudi vole da pucaju za Novu godinu i da narod na ovim prostorima ne može ništa da proslavi a da ne potroši bar pola godišnje proizvodnje pirotehničkih i ubojnih sredstava (što ne znači da to i opravdavam), ali ne razumem zašto svi ti iskomlexirani, nezreli, 'mačo'-paćenici ne probaju da uključe mozak i razmisle koliko je bolesnih, starih ili novorodjenih bića primorano da sluša kanonadu petardi, pištolja, pušaka i ostalih ubojno-explozivnih sredstava. I onda kad ih lepo zamolite da prestanu da bacaju petarde (ili da se bar presele na neku livadu pa da se tamo prazne koliko im je volja) jer imate tromesečno dete koje reaguje na svaku glasniju petardu, dobijete odgovor 'Ajd' komšija, izdržaće mali ovih par dana dana, pa nije valjda pičkica'. Da se raspravljaš ne vredi (ima li smisla upustiti se u smislenu i civilizovanu raspravu sa nekim ko ti da ovakav odgovor), da se pobiješ opet ne vredi (posle njega ostane ti još bar 500-600 ljudi s kojima se moraš potući i to samo u najbližem komšiluku). Jedino što ima smisla jeste da svakome ko ti pomene 'vekovnu i iskonsku' humanost i toleranciju srpskog naroda pljuneš u lice i pošalješ ga tamo odakle je i došao. Sve zajedno sa onim likom koji se pita da li je tvoje dete pičkica.