Primećujem u poslednje vreme da sve više drugara, poznanika i prijatelja pokreće, reaktivira ili reklamira svoj blog, pa sam, kako ne bih bio najgori u razredu, i ja rešio da ponovo počnem da brljam po svom blogu. Medjutim, kako to nije tek tako neka rabota, već ozbiljno pisanje koje mogu videti i oni koji me znaju i oni koji me ne znaju i koje će, u zavisnosti od roka trajanja serverskih diskova i još nekih faktora, trajati decenijama nakon što nas pojedu crvi, rešio sam da se prvo informišem o tome šta je dobar blog.
Kao i svaki samouki Balkanac iz mesta sam u Google ukucao upit, našao gomilu dobrih i još više loših tripova na istu temu, isključio komp, zapalio cigaru i u polumraku se zagledao kroz ooooooogroman prozor k' drugoj strani ulice zamišljajući da gledam ogromnu plazmu. Sticajem okolnosti, prvo su se u kadru pojavile dve šizike. To su one šizike koje torbice, koje su naše mame nosile za ručke dok su iste veselo lepršale pored njih i koje su tako slatko koristile za lupanje pijanih muževa, napasnika, džeparoša i ostale gamadi po glavi, okače nakraj nadlaktice, da ne kažem s unutrašnje strane lakta. Uz sve to idu i tamne naočare u stilu japanske bube, štikla, dresing kod za neku svečanu priliku (iako je nema ni u najavi), diskretna šminkica i ostala kostimografija prikladna za ženu koja sebe smatra uspešnom, ostvarenom i sve to. Pre nego što me iko optuži za šovinizam ili bilo šta slično, da budemo jasni: nemam ništa protiv mladih, uspešnih i ostvarenih žena, ali sam ja konzervativni jarac koji smatra da odelo ne čini čoveka i da možeš i krpu da obučeš pa da sijaš ako imaš, što se kaže, unutrašnju lepotu, dok nekima ni dolče-i-gabana-i-ostala-ekipa ne bi pomogli da lepo izgledaju. Pa krenem u analizu tih šizika i dodjem do zaključka: Keri Bredšo je kriva za sve! ona je tim šizikama, koje su pre famozne Keri u životu pročitale sabrana dela Koelja, uputstvo za korišćenje fena i jedno 10k etiketa, dala legitimitet. E sad, pošto su me roditelji naučili da ne mrzim, a ljudi mi kažu da na sve treba da gledam pozitivno, došao sam do zaključka da je Keri boginja bloga!. Jeste, postoje blogerski gurui u svakoj oblasti života, u svakoj državi ili selu, ali Keri je svojim kolumnama, koje je izdigla na nivo modernog ženskog manifesta i istresanjem svoje intime i intime svoje tri prijateljice pred oči javnosti postala interplanetarni hit, samo to žitelji drugih planeta, na vlastitu žalost, još ne znaju.
Da ne bih ostao samo tamo neki emotivno neinteligentan Balkanac koji ne razume i sve to, pristupio sam dubljoj analizi književnog ostvarenja pomenute boginje bloga i došao do zaključka: ako hoćeš da pišeš normalan blog koji će neko i pratiti, moraš to raditi, za početak, kranje iskreno. Možeš pisati o muško-ženskim odnosima, žensko-muškim odnosima, prostoj deobi ili simbiozi, cvetanju lala, suštini života, sasvim je nebitno. Nebitno je i da li si pismen ili ne, da li to što kažeš ima neku suštinu ili ne, sve to apsolutno nema veze. Ono što je bitno jeste da se istreseš pred ljudima sa svom svojom privatnošću i bez mnogo foliranja. Stoga i ja ponovo krećem u avanturu zvanu ogoli se pred javnošću, jebi majku svima, promoviši ideje koje god poželiš bile one dobre ili ne, jer ako je to Keri uradila i niko joj nije zamerio što bih ja imao problem sa pisanjem za mase. Štaviše.
Нема коментара:
Постави коментар