Kad sam bio mali nekako je bilo normalno da za Božić ima puno snega, da su prozori i jelke okićeni, da se jede riba, me stari vozi na sankama od rodjaka do rodjaka i da kod dede skačem po slami i još koješta mnogo lepog. Sad nit' ima snega, nit' ljudi kite jelke i prozore. Riba se doduše jede (kao i kapušćanjiki i bobaljki), ali nema ništa ni od sanki (uskoro ću ja svog malog na sanke, ako bude snega) ni od skakanja po slami. Jedini logičan zaključak je da se klima promenila nagore, da sam ja ostario i da su ljudi osiromašili. I onda mi iskoči neki lik sa TV-a i kaže "Srbija ima razloga da slavi!". Kako da ne, evo sve puca od slavlja i radosti. Da ne poveruješ kako se slavi, i to svake godine sve više i bolje. Moš' mislit'!!!
To medjutim nije sve. Uključim TV i gotovo sve stanice se furaju sa pravoslavni vernici ovo, pravoslavni vernici ono. Kao prvo, Božić koji se slavi 7. januara nije Božić pravoslavnih vernika jer ga tog dana ne slave svi pravoslavci. Šta više, manje njih slavi 7. nego 24.12. Kao drugo, 7. januara ne slave Božić samo neki pravoslavni vernici, već i pojedine druge konfesije. E, kad svi koji uredjuju vesti toga budu svesni i kad u skladu sa tim počnu uredjivati svoje male mentalne masturbacije bićemo za korak bliže Evropi. Toliko.
Нема коментара:
Постави коментар