Osoba koja lekarima dodeli status službenih lica imaće moj večni prezir, a evo i zašto. Danas sam vodio sina na vadjenje krvi u dečiju bolnicu, pošto treba da mu urade alergološki test. Dodjem na šalter, tamo nema nikoga. Posle jedno pet minuta, nakon što je počeo da zvoni telefon, izlazi ljubazna gospodja i objašnjava mi gde da idem sa detetom. Odem, a tamo ni traga od imunologije. Pokušam da pitam jednu doktoricu gde je alergološko-imunološka laboratorija, ona me najstrašnije iskulira. Isto uradi medicinska sestra koju sam pokušao da pitam isto to, i na kraju bukvalno zaustavim doktora i pitam gde je laboratorija, ali ni on mi nije objasnio, da bi mi na kraju neki lik u civlu rekao gde da idem. To nije kraj drame: nadjem nekako laboratoriju, oni me upute na bolničko odeljenje (jer sestra koja vadi krv nije prisutna). Dodjem na sprat i opet ista priča: gde je odeljenje, doktorka samo prodje pored mene. Zakucam na neka vrata, čujem ključ, vrata se otvaraju i prvo me zapljusne oblak dima, ali zaista kao u crtanim filmovima (seći ga možeš).
Ja: Gde je imonološko odeljenje,
Levo, - odgovara osoblje i istog trena vrata zatvara i zaključava, kko bi nastavilo odmor uz pušenjecigarete.
I onda se posle svega toga čude zašto ih pacijenti napadaju. Pa(!), lekarima i medicinskim sestrama, uz časne izuzetke koji i dalje shvataju Hipokriotovu zakletvu kao osnovni princip svog posla, treba svakog dana pre nego što krenu u vizitu, čitati tu zakletvu da bi se smirili i podsetili yAšto rade svoj posao, a kad završe smenu još jednom da imaju o čemu da razmišljaju kad dodju kući.
Ili, što bi bilo mnogo lakše, da se poveća broj lekara u zdravstvenim ustanovama, a da se smanje poslaničke i ministarske plate.
A postoje i neke radikalnije metode. Sve u svemu, i dalje mislim da je eventualna dodela statusa službenih lica lekarima greška koja leči posledicu a ne uzrok problema. Toliko.
Нема коментара:
Постави коментар