Konačno izbori

Protekla dva meseca su bila prilično frustrirajuća, a proporcionalno približavanju 21. januara rasla je i frustracija. U početku je bilo ovako: uključiš TV i iskoče ti autobusi sa političkim vojnicima koji se sa svojim liderima sele iz grada u grad i sole pamet narodu. Kako se kampanja zahuktavala bilo je sve manje autobusa, a sve više glava koje obećavaju ovo i ono i ići ćemo tamo i vamo i sve će biti super i za pet. Dizastr!!! Više mi je stvarno dosta cele ove priče i, iako sam kad su izbori raspisani bio ubedjen i da ću glasati (od samog početka znam za koga), sad bi već najradije pobegao na planinu i čekao kraj cele ove maskarade. E da, za kraj jedna anegdota: sedimo moja draga i ja i šaltamo kanale, kad moja draga postavi pitanje: "Pa dobro, ko upravlja ovom zemljom kad se svi slikaju?" A ja nisam znao šta da kažem.