Nisam znao kako da nazovem ovaj unos jer još nisam imao temu kao ovu, pa će ova priča ostati bez naziva. U neku ruku ne znam ni šta bi se moglo reći o svirepom ubistvu jednog sedamnaestogodišnjaka od strane četiri spodobe koje ne zaslužuju da budu nazvane majmunima, a komo li ljudima. Da pojasnim onima koji ne prate vesti jer im je tako lakše; krajem protekle sedmice četiri spodobe su na lokalnom fudbalnom terenu u Boljevcima na smrt pretukle mladića zbog, po nekima, mobilnog telefona, po drugima zbog 300 evra, a po trećima jer je bio Rom. Nije da motiv nije važan, ali ništa ne može opravdati udaranje bilo koga zbog bilo čega drvenim i metalnim motkama u tolikoj meri da mu na četiri mesta raspukne glava, da mu se se izbiju oči i polome obe ruke i obe noge. I da, nakon toga su beživotno telo gurnuli u jarak, prethodno ispraznivši džepove.
Kad se raspravljalo o ukidanju smrtne kazne ja sam bio za ukidanje, jer; svako ljudsko biće ima pravo na život, a kako je to rečeno u jednoj mudroj knjizi, ako ne možemo dati život, nemamo pravo ni da ga oduzimamo. Pravo na život je, medjutim, jedno od LJUDSKIH prava, te se ono odnosi na LJUDE. Da bi neko bio nazvan ljudskim bićem, po meni nije dovoljno samo da fizičko obličje homo sapiensa, već je neophodno da poseduje i odredjen nivo inteligencije, a vi sad sami procenite koliko inteligencije ima osoba koja je u stanju nekoga udarati dok mu na četiri mesta ne raspukne glava, dok mu oči od udaranja ne ispadnu iz lobanje i dok mu se obe ruke i noge ne polome na nekoliko mesta. Iz ove perspektive sam ubedjen da za neka dela, ma koliko to delovalo necivilizovano, treba vratiti smrtnu kaznu.